1

Leopard

Leopard je zivotinja iz porodice macaka. Zbog gubitka staništa i stalnog opadanja populacije, leopardi su svrstani u skoro ugrožene vrste; njihov broj je veći od drugih pripadnika roda Panthera. Leopard ima relativno kratke noge i dugačko telo, sa velikom lobanjom. Fizički najviše podseća na jaguara, iako je manji i slabije građe. Njegovo krzno je označeno rozetama koje nemaju unutrašnje tačke, za razliku od jaguara. Leopardi koji su melanistični, bilo potpuno crni ili vrlo tamne boje krzna, su vrsta velikih mačaka koje se kolokvijalno nazivaju crni pamteri. Leopard ima srednje dugačke, snažne noge koje završavaju sapama velike površine. Oci imaju, kao i sve mačke usmerene prema napred, a uši su mu okruglaste. Obeležje leopardovog krzna su „rozete“. To su manje-više pravilno prstenasto jedna do druge složene mrlje u čijoj sredini je boja malo tamnija od osnovne boje krzna. Rozete su složene u redovima, naročito duž leđa. Na prsima i grlu su umesto rozeta, pege složene jedna do druge da podsećaju na ogrlicu. Na gornjoj strani repa se rozete nastavljaju njegovom sredinom. Prema kraju repa rozete su sve manje izražene i ponekad se mogu spojiti u više poprečnih pruga. Donji deo repa je prema kraju sve svetliji, ponekad sve do bijele boje. Trbuh i unutrašnja strana bedara takođe nema rozete i bele, žućkaso bele ili sivkasto bijele boje. Vanjska strana nogu prekrivena je pjegama iste boje kao i rozete, koje su prema šapama sve manje. Glava i gornja strana vrata su takođe prekrivene pegama.

Image

1

Puma

Puma je sisar iz porodice macaka, a može se naći u Severnoj, Srednjoj i Juznoj Americi. Na američkom kontinentu važi za drugu po težini mačku, odmah nakon jaguara, a četvrta na svetu zajedno sa leopardom, odmah iza tigra, lava i jaguara, iako zapravo pripada grupi manjih mačaka. Pume su krem boje s crnim vrhovima usiju i repa. Može trčati do 50 km/č, s mesta može skočiti 6 m, uspravan skok iznosi 2,5 m. Ugriz ima jači od bilo kog psa. Puma ima četiri prsta, a kandze su uvučene i po potrebi se mogu izbaciti. Odrasli mužjak pume može biti dugačak i do 2,5 m (od njuške do kraja repa), a teži oko 70 kg. U posebnim slučajevima može dostići i 95 kg. Odrasle ženke su dugačke oko 2 m i teže oko 35 kg (uvek računajući od vrha njuške pa do kraja repa). Mačići pume su prekriveni crno-smeđim tačkicama, a rep im je savijen u krug. Pume žive oko 25 godina. Pume koje žive bliže ekvatoru su manje od onih koje žive bliže polova.

Image

1

Akvarijumske ribice

Tropske ribice, koje uglavnom inleresuju akvaristle, imaju znatno kraći životni vek nego “ekonomski zanimljivije” i poznatije ribe. Samo ribe iz porodice Curussiusu, zlatne ribice, prekorače životnu deceniju, a Trihogasteri je dostignu. Životni vek većine vrsta traje maksimalno do tri godine, i to pod uslovima da se ne mreste često. U akvarijumskim uslovima, kada su oni optimalni, ribice duže žive nego u prirodnoj .sredini, mada je u praksi često obrnuto. Nedostatak žive hrane ili smrznute hrane (uspešna zamena za živu hranu), preterano česti mrestovi i pogoršani hemijski sastav vode skraćuju život vaših ljubimaca na godinu dana. odnosno neki mesec duže ili kraće. Jedna od najpoznatijih riba za akvarijum je zlatna ribica.
Ona je jeftina i zahvalna vrsta koja dobro podnosi sva godišnja doba bez grijanja. Potječe iz Azije i može živjeti do 30 godina

Image

0

Persijske macke

Persijska macka spada medju najpopularnije cistokrvne macke na svetu. Pasmina kakvu poznajemo danas nastala je u 19. veku u Velikoj Britaniji, a prepoznatljiva je po dugačkoj i gustoj dlaci, snažnom nabijenom telu i okrugloj i širokoj glavi na kojoj se nalazi spljoštena njuška i malene uši sa okruglim vrhovima. Oči persijskih mačaka su velike, okrugle i široko postavljene. Persijska mačka, za razliku od većine drugih pasmina, nije sportski tip. Miroljubive su, vole da se maze i igraju a na svojoj teritoriji će bez problema primiti i druge mačke. Telo persijske mačke mora biti veoma snažno i masivno, zaobljenih linija, snažnih mišića na čvrstom kosturu. Glava je krupna, široka, punih obraza, naglašene brade, bez oštrih crta lica. Uši su nisko postavljene i razmaknute, sa naglašenim čuperkom dlake na vrhu. Oči moraju biti okrugle i krupne, što razmaknutije, a bojom se moraju podudarati sa određenom varijantom boje krzna. Noge su kratke, šape široke i krupne. Rep je izrazito dlakav i ravan. Dlaka je kod persijskih mačaka vrlo karakteristična. Izuzetno je dugačka (do 15 cm), svilena i gusta, bogato štrči nad telom, stvarajući gustu grivu iznad vrata i između prednjih nogu. Duga sjajna dlaka pokriva čitavo telo. Osnovna boje krzna kod persijskih mačaka su: bela (sa plavim očima), zatim crna, plava, crvena i krem. Uz to se javljaju mnogobrojne varijante kao što su: dvobojne, osenčene, zadimljene i prugaste.

Image

0

Beli lavovi

Nekoliko belih lavova iz Beograda danas krase zoo-vrtove u Evropi i Americi, a mužjak Vambo se prema procenama strucnjaka smatra najlepšim i najrazvijenijim primerkom ove vrste na svetu. Zahvaljujuci požrtvovanosti zaposlenih Beo zoo Vrta, Srbija je postala Centar reprodukcije ove retke vrste. Beli lavovi su rezultat retke genetske mutacije, što znaci da se ne radi o albino lavovima, a njihova boja varira i do ružicaste. Prvi put su primećeni početkom prošlog veka u Južnoj Africi, a procenjuje se da ih u svetu danas ima oko 200. Javnosti su postali poznati 1970. godine u knjizi Kris Mek Brajda. Njihov opstanak u prirodi je veoma težak jer su zbog boje lako uočljivi. Zato najveći broj njih živi u zoološkim vrtovima i rezervatima. Prvih šest meseci života ove vrste lavova je neizvestan, jer se obično rađaju sa nekom od „genetskih grešaka“, što podrazumeva da čitav tim Vrta bdi nad njima 24 sata dnevno. Prema africkoj mitologiji, onaj ko vidi belog lava imaće puno sreće i zdravlja, a pojedina plemena smatrala su da je to vesnik bogova i da je pred njima uspešan period.

Image

4

Lav

Lav je veliki sisar iz porodice macaka. Mužjak lava, lako prepoznatljiv po svojoj grivi, teži između 200-260 kilograma Ženke su manje i teže od 130-180 kilograma. U divljini, lavovi žive oko 10-14 godina, dok u zatočeništvu preko 20 godina. Nekada su živeli širom Afrike, Azije i Evrope, dok se danas u divljini mogu naći samo u Africi i Indiji. Zive u sevanama i love u coporu. Ime lava je slično u mnogim jezicima, a potiče od latinske reči leo.
Mužjak lava je druga najveća mačka na svetu, jedina koja ima grivu i rep koji završava čuperkom.Mišićavo telo lavice prati liniju njenog skeleta. Ona ima okruglu glavu, kratko lice, gipko telo, prilično duge noge i dugačak rep koji joj, kao teškoj životinji, pomaže da održi ravotežu kad skoči na plen. Sa obe strane lica se nalaze osetljivi brkovi i pomažu joj da se snađe u mraku. Lavica nema grivu jer bi ona omela njenu delotvornost u lovu. Zahvaljujući grivi, mužjak čak izgleda veći nego što stvarno jeste. Ona može da mu pomogne da zastraši i otera druge lavove. Mladi lavovi prvo počnu da love kada su stari tri meseca, ali tek sa dve godine postanu uspešni lovci. S obzirom na to da su sitnije i manje od mužjaka, ženke su okretnije i brže, i one su te koje idu u lov, dok krupniji mužjaci patroliraju oko teritorije, štiteći čopor. Kada se odmaraju, lavovi uživaju u međusobnom čišćenju, lizanju, češkanju glavama i predenju. Ali, kada je u pitanju hrana, svaki lav se snalazi sam za sebe. Svađanja i borbe oko hrane su česte, s tim da mužjaci jedu prvi, zatim ženke i na kraju mladunci.

Image

1

Ribe

Ribe su ektotermni vodeni kicmenjaci. Postoji preko 27.000 vrsta riba, što ih čini najvećom grupom kičmenjaka. Za kretanje im služe parna i neparna perja. Dišu skrgama, a srce im ima jednu pretkomoru i jednu komoru i kroz njega protiče redukovana krv. Nemaju mali krvotok. Najrazvijeniji deo mozga je mali mozak.

Voda je gusca od vazduha pa tako smanjuje uticaj gravitacije na ribu i iz tog razloga riblja peraja ne sluze da bi riba stajala na njima vec za potiskivanje i veslanje. ipak telo ribe je gusce od vode pa tako tezi da potone. Vecina ribljih vrsta moze da regulise gustinu svoj tela ribljim mehurom. Taj mehur je rezervoar pun vazduha koji riba moze da puni i prazni po svojoj volji. Na taj nacin bez ikakvog napora moze da se zadrzi na zeljenoj dubini.

Ribe imaju izuzetno mali mozak i njihovo ponasanje se zasniva na nizu urodjenih refleksa i reakcija prema stvarima i okolini, cak i prema hrani, svetlosti i vibracijama.

Image